O nama

Počeci prosvetiteljskog rada u Svilajncu vezani su za prve decenije 19. veka. Svilajnac još u Karađorđevo vreme dobija Malu školu (osnovnu), mada prvi zvanični podaci govore da se o školstvu u Svilajncu može govoriti tek od 1818, kada knez Miloš šalje prvog učitelja.
Dalji razvoj školstva odvija se uporedo sa ekonomskim i kulturnim razvojem Svilajnca.
Godine 1825. osnovan je Magistrat – Okružni sud, a 1832. Svilajnac je dobio Špitalj (bolnicu), a sa njim i apoteku. Brz ekonomski razvoj doprineo je proglašenju Svilajnca za varošicu 1846. godine.
Svilajnčani su shvatili koliki je značaj kulturno-prosvetiteljskog rada pa se 1857. god otvara Škola za žensku decu. Na Cveti 1860. godine otvorena je i Nedeljna škola, koju su pohađali kalfe i šegrti. Značajan datum je i otvaranje Čitaonice omladine resavske, 3. aprila 1868. godine. Tu je nikla ideja da se otvori Gimnazija u Svilajncu. Posle mnogo truda, Svilajnčani dobijaju Gimnaziju. Odluku o osnivanju svilajnačke Realke poslao je tadašnji ministar prosvete Alimpije Vasiljević 23. 8.1877. godine. Svečanosti otvaranja prisustvovao je i knez Miloš Obrenović. Dug i mukotrpan bio je put gimnazije od četvororazredne državne gimnazije, ali Svilajnčani nisu odustajali od ideje da se ova škola učvrsti kao najznačajnija kulturno-obrazovna institucija. Gimnazija opstaje (sa manjim prekidima u radu) kroz burno vreme balkanskih i svetskih ratova.
U periodu od 1960. do 1964. Gimnazija je radila kao istureno odeljenje Gimnazije u Jagodini. Godine 1977. Gimnazija i Škola za KV radnike se integrišu u OUR ,,Dragoš”, a 1987. godine formiran je Obrazovni centar usmerenog obrazovanja i vaspitanja „Laza Stojanović”.Od Obrazovnog centra 1. aprila 1987. formirane su dve samostalne škole – Poljoprivredna škola i škola ”Laza Stojanović”.Od 1990. Gimnazija u Svilajncu vodi se kao istureno odeljenje Gimnazije u Ćupriji, a u okviru Mašinske škole. Danas je gimnazija deo Srednje škole "Svilajnac" u Svilajncu.